Почему я посвящаю столько времени и энергии делу эсперанто?

   Здесь мы постарались собрать мнения разных эсперантистов: из разных стран и времён. Возможно, что-то Вы найдёте близким так же и для Вас. Название рубрике дала статья Вильяма Олда, которая приведена в нашем списке первой.

  1. Отвечает Вильям Олд — шотландец, родился в 1924 году, эсперантист с 1937 года. Самый выдающийся современный эсперанто-поэт. Был вице-президентом Международной Эсперанто-Ассоциации и президентом академии эсперанто.

  2. Отвечает Джоэль Брозовский — американец, родился в 1952 году, эсперантист с 1971 года. Активист международного Оомото-эсперанто движения.

  3. Отвечает Юлий Баги (1891–1967) — венгр, классик эсперанто-литературы.

  4. Отвечает Ден Драун (США)




 
Вильям Олд

Почему я посвящаю столько времени и энергии делу эсперанто?

   Время от времени люди ставят мне этот вопрос. Я всегда заново обдумываю ответ и всегда вновь нахожу многочисленные причины.
   Выдающимся мотивом является то, что этот замечательный человек, доктор Заменгоф, мне близок. Из всех создателей проектов международного языка он один подошёл к проблеме серьёзно и практично. По сравнению с ним все другие оказались дилетантами, теоретиками, любителями развлечься, для которых проблема международного языка была сторонним делом, делом не серьёзным. Согласно им, мир нуждается только лишь в языке «вспомогательном», что означает «в коде», разумеется, проигрывающем величественным национальным языкам, который использовался бы лишь в случаях, когда ничто другое уже не действует. Он должен быть последним шансом. И им не приходило в голову, что язык, для того, чтобы быть языком, нуждается, прежде всего, в людях, которые бы не только говорили на нём, но так же и думали, чувствовали, переживали и любили посредством его. В людях, для которых он был бы «вторым языком», даже если бы находились и такие, которые им полностью не владеют. Такого международного языка многие люди даже не желают, и потому часто заявляют, что он не существует и не может существовать.
   Но уже в начале Заменгоф отметил, и прочувствовал сердцем и мозгом, что бесчисленные языки мира не только разъединяют людей, но и настраивают их друг против друга; поэтому он намеревался создать язык реальный, способный выразить, даже эмоционально, всё, что выражают другие языки, так как он твёрдо верил в некую базовую всемирную человечность, на которой принадлежность к какой-либо нации является лишь случайной надстройкой, прикрывающей эту человечность. Посредством нейтрального языка, созданного человеком, можно проникнуть через эту надстройку и достичь того, что является общим для всех людей.
   Этой цели он посвятил свою жизнь, за счёт своего материального благополучия. Он многократно отказывался от приличных денежных сумм, которые были бы, в сущности, взятками и скомпрометировали бы надёжность нашего языка. Я сам как-то сказал своему сыну: «Эсперанто — моя карьера, преподавание — это лишь моё ремесло». Нечто похожее — но значительно точнее — мог бы сказать Заменгоф. Он был гениальным художником, и своему искусству он предался с непоколебимой устремлённостью гения.
   Потому я не могу предать этого замечательного человека, чьи прозорливость, упорство, целеустремлённость, сущностная человечность и скромность, одухотворяющие его, настолько восхитительны. К такому человеку, к эсперанто я никогда не смог бы повернуться спиной.
   Меня связывает с эсперанто так же тот факт, что эсперантисты правы. То, о чём мы заявляем в отношении нашего языка, является верным и доказуемым. Потому меня без конца раздражали и делали ещё более упорным те, кто говорят об эсперанто неправду. Таковы некоторые так называемые учёные, которые рассуждают об эсперанто совершенно не научно, отказываясь рассмотреть объективно тот феномен, о котором они выносят решения на основании предрассудков и безосновательных предположений. Таковы некоторые политики, правящие нами и миром, не будучи в состоянии говорить напрямую один с другим, удовлетворённые зависимостью от дорогих и неточных переводов, довольные второсортным общением. Таковы некоторые энциклопедисты, часто приглашающие к сотрудничеству людей некомпетентных в теме «Эсперанто», вольных излагать самые фантастические выдумки. К подобному обхождению я никогда не повернусь спиной. Эсперантисты правы!
   В-третьих, с эсперанто меня связывает его большая выразительность, ещё полностью не раскрытая. Эсперанто напоминает мне английский язык 16-го и 17-го веков, когда он был эластичным, полноцветным и бойким, таким же молодым и свежим, как нынешний эсперанто. Английский язык — мой родной, и я люблю его. Именно поэтому я с некоторой грустью констатирую его нынешний упадок, который я не буду здесь анализировать. Но тем более мне дороги эластичность, полноцветность и бойкость эсперанто, его точность и утончённость, непостигаемые для тех, кто их не испытывал. К этому я никогда не повернусь спиной.
   В конце я упомяну дружбу. За мою жизнь посредством эсперанто я приобрёл значительно больше настоящих друзей, нежели за жизнь, прожитую на моём родном языке. В десятках странах мира живут люди, которых я горжусь считать своими близкими друзьями. Без эсперанто нечто подобное едва ли представляется возможным. Более того, используя эсперанто, я заимел друга из США, с которым мы достигли почти братских отношений: мы многое пережили вместе, и радости, и горести, и мы полностью доверяем друг другу. Мы оба согласны с тем, что, если бы мы использовали английский вместо эсперанто, то такие отношения были бы значительно сложнее достижимы, по сути, почти невозможны, так как разное произношение на теоретически одном языке принесло бы с собой слишком много стереотипных предосуждений. Эсперанто смог совершенно стереть всё это. Такова мощь международного языка, и именно потому наши пионеры называли его «дорогой».

   Журнал «Esperanto», №10, 1995 год. В сокращении.
   Цитируется по книге Бориса Колкера «Vojaĝo en Esperanto-lando».

   Вильям Олд (род. 1924) — эсперантист с 1937 года. Преподаватель. Самый выдающийся современный эсперанто-поэт. Автор многих книг (поэзия, критика, эссе, переводы, учебники). Редактор многих изданий, литературных произведений. Много преподавал эсперанто. Был вице-президентом Международной Эсперанто-Ассоциации и президентом академии эсперанто.

William Auld

Kial mi dediĉas tiom da tempo kaj enegrio al la afero Esperanto?

   De tempo al tempo homoj starigas al mi tiun demandon. Ĉiam denove mi pripensas, kaj ĉiam denove mi trovas abundajn kialojn.
   Elstara motivo estas lojaleco al tiu mirinda homo, d-ro Zamenhof. El ĉiuj proponintoj de projektoj de internacia lingvo, li estis la sola, kiu traktis la problemon serioze kaj praktike. Kompare kun li, ĉiuj aliaj estis kaj estas diletantoj, hobiistoj, teoriemuloj, por kiuj la internaci-lingva problemo estas afero flanka, afero fine ne serioza. Laŭ ili, la mondo bezonas nur lingvon «helpan» — kio signifas kodon evidente malsuperan al la netuŝeble majestaj naciaj lingvoj, uzotan nur piĝine en okazoj, kiam nenio alia efikas. Ĝi estu la lasta ŝanco. Ne venas al ili en la kapon, ke lingvo, por esti lingvo, bezonas antaŭ ĉio homojn, kiuj ne nur parolas ĝin sed ankaŭ pensas, sentas, spertas kaj amas per ĝi, por kiuj ĝi estu la «dua unua» lingvo, eĉ se troviĝas ankaŭ aliaj, kiuj uzas ĝin nur balbute, sed tamen uzas ĝin. Tian internacian lingvon multaj homoj eĉ ne deziras, kaj tial ofte asertas, ke ĝi nek ekzistas nek eblas.
   Sed jam de la komenco Zamenhof konstatis, kaj sentis en koro kaj cerbo, ke la sennombraj lingvoj en la mondo ne nur disigas sed ofte ankaŭ malamikigas la homojn; kaj li celis krei lingvon realan, kapablan esprimi, eĉ emocie, ĉion, kion esprimas la aliaj lingvoj, ĉar li firme kredis pri ia baza universala homeco, sur kiu la genta aparteno estis hazarda superstrukturo kovranta tiun homecon. Per neŭtrala homfarita lingvo eblas penetri la superstrukturon kaj atingi tion, kio estas home komuna.
   Al tiu celo li do dediĉis sian vivon, je kosto de sia materiala bonstato. Li plurfoje rifuzis atentindajn monsumojn, kiuj estis esence subaĉetoj kaj kompromitus la fidindecon de nia lingvo. Mi mem iam diris al mia filo: «Esperanto estis mia kariero; instruado estis nur mia metio». Ion similan — sed altgrade pli trafe — estus povinta diri Zamenhof. Li estis genia artisto, kaj al sia arto li sin transdonis kun la neŝancelebla direktiĝo de tia geniulo.
   Tial estis neeble al mi dum mia vivo perfidi tiun mirindan homon, kies klarvido, obstino, celtrafo kaj esenca homeco, kaj la modesto kiu animis lin, estas tiom profunde admirindaj. Al tiu homo kaj al Esperanto mi neniam povus turni la dorson.
   Ligas min al Esperanto ankaŭ la fakto, ke la esperantistoj estas pravaj. Tio, kion ni pretendas rilate nian lingvon, estas vera, konstatebla kaj pruvebla. Kaj tial senĉese min agacis kaj obstinigis tiuj, kiuj diras pri Esperanto malveraĵojn. Tiaj estas la tiel nomataj sciencistoj, kiuj traktas Esperanton tute nescience, rifuzante ekzameni objektive la fenomenon pri kiu ili verdiktas surbaze de antaŭjuĝoj kaj senbazaj supozoj. Tiaj estas politikistoj, kiuj regas nin kaj la mondon, ne povante paroli rekte unu al alia, kontentaj dependi de multekostaj kaj neekzaktaj interpretado kaj tradukoj, kontentaj pri duagrada komunikiĝo. Tiaj estas enciklopediistoj, kiuj plej ofte invitas kunlaboron pri la rubriko «Esperanto» de homoj nekompetentaj pri la temo, kiuj estas liberaj aserti plej fantaziajn malveraĵojn. Fronte al tia traktado mi neniam povis turni la dorson. La esperantistoj pravas!
   Trie, ligas min al Esperanto ties granda esprimivo, kiu ankoraŭ ne estas plene malkovrita. Esperanto memorigas min pri la angla lingvo en la 16-a kaj 17-a jarcentoj, kiam ĝi estis elasta, kolorplena kaj vigla, same juna kaj freŝa kiel la nuna Esperanto. La angla estas mia denaska lingvo, kaj mi amas ĝin. Ĝuste tial mi konstatas kun fortega tristo ĝian nunan dekadencon, kiun mi ne volas analizi ĉi tie. Sed tiom pli valoras al mi la elasto, kolorpleno kaj viglo de Esperanto, ties precizeco kaj ties subtilo, neimageblaj por tiuj, kiuj ne spertis ilin. Al tio mi neniam volus turni la dorson.
   Laste mi menciu la amikecon. Dum mia vivo mi akiris multoble pli da veraj amikoj [per Esperanto] ol mi akiris per mia lingvo denaska. En dekoj da landoj tra la mondo loĝas individuoj, kiujn mi fieras kalkuli kiel miajn intimajn amikojn. Sen Esperanto io simila apenaŭ imageblas. Ne nur tio, sed uzante Esperanton mi akiris usonan amikon, kun kiu mi atingis rilaton preskaŭ fratecan: ni travivis multon kune, ĉu gajan, ĉu tristan, kaj ni fidas komplete unu la alian. Kaj ni interkonsentis, ke se ni uzus la anglan anstataŭ Esperanton, tia rilatiĝo estus multe pli malfacile atingebla, eventuale preskaŭ neebla, ĉar niaj respektivaj elparoloj de la lingvo teorie komuna kunportus tro multajn stereotipajn antaŭjuĝojn. Tion povis tute forviŝi Esperanto. Tia estas la potenco de la internacia lingvo, kaj tial niaj pioniroj nomis ĝin «kara».

   Esperanto, 1995, No 10, p. 161.
   Mallongigita.

 

Вернуться к списку




 
Джоель Брозовский

Почему американец использует эсперанто?

   Впервые встреченные порой выражают удивление, когда узнают, что я, американец, использую эсперанто вместо английского в Японии. Порой они даже не верят, что я действительно американец, услышав, как я говорю на эсперанто.
   Да, это правда, что большинство американцев предпочитают использовать английский. Многие американцы полагают, что английского хватает, что каждый в мире должен его изучать. Почему же я предпочитаю использовать эсперанто для общения с неамериканцами? Вот несколько причин:
   Дружба. В своих долгих путешествиях я заметил, что большинство людей, заговаривавших со мной на английском языке, не интересовались ни мной как человеком, ни моей культурой. Их интересовали в первую очередь деньги. Они либо хотели что-то мне продать, либо желали научиться у меня английскому, чтобы получить лучшее образование и более высокооплачиваемую должность.
   Напротив, большой процент людей, с которыми я говорю на эсперанто, интересуются либо мной, либо моей культурой. Многие из них хотят подружиться, и действительно становятся моимидрузьями.
   Равноправие. Если я говорю на английском языке с японцем или кем-либо другим, чей родной язык не английский, я всегда, непременно занимаю позицию специалиста в языке, тогда как,неважно, сколько времени тот другой учил английский, он или она непременно говорит с более низкой позиции, словно учащийся с учителем или подчинённый с начальником. Если вместо этого мы общались бы на языке моего собеседника, например, на японском, ситуация была б такой же, только обратной.Такое неравноправие очень мешает взаимному сближению.
   Открытые двери. В моих долгих путешествиях эсперанто открыл мне множество дверей, в прямом и переносном смысле. Я, будучи гостем, ночевал в 150 домах эсперантистов в течение 3-хлетнего путешествия, и только 1 раз я платил на ночлег в гостинице. Посредством эсперанто и эсперантистов я мог насладиться богатейшей культурой, встретить многих людей и близко познакомиться с их жизнью, домами, мыслями и т.д.
   Многие из моих хороших друзей спустя годы дружбы признавались, что, прежде чем встретить меня, они не любили американцев. Если бы я использовал английский, я бы, разумеется, не смог подружиться с людьми, которые сейчас являются мне дорогими друзьями. Эсперанто открыл мне дверь к ним.
   Помочь миру. Работая над распространением эсперанто, я испытываю чувство, что я делаю нечто полезное миру. Если люди по всему миру смогут свободно общаться на равных и сближаться с помощью эсперанто, мир, разумеется, станет лучше, справедливее, симпатичнее. Я не полагаю, что один эсперанто решит все мировые проблемы, но он точно сможет помочь людям найти их решение.
   Творчество. Я очень люблю использовать эсперанто, так как он подталкивает к творчеству. Из-за большой гибкости языка я чувствую освобождение, говоря или сочиняя на эсперанто, по сравнению с английским, чьи структура и словарный запас относительно ригидны. Возможности к созданию новых выражений на эсперанто практически безграничны; и это большая радость исследовать эти возможности и находить меткие выражения, используя уже существующие детали.
   Ценный опыт и уверенность в себе. Пройдя через двери, открытые посредством эсперанто, я приобрёл много ценного жизненного опыта, который я нелегко бы приобрёл без эсперанто. Этот опыт во многом повлиял на мою уверенность в себе и подготовил меня к компетентной деятельности в масштабах всего мира.
   Новое восприятие мира. Возможно самая важная выгода, которую я извлёк из своего пользования эсперанто, это капитальная смена моего мировосприятия. Раньше мне казалось, что мир полончужаков — людей отличных от меня и совершенно недоступных контакту. С «чужаками» много не полюбезничаешь, ведь они чужые, не так ли?
   Однако, благодаря тому, что я пережил, используя эсперанто, я открыл, что такое представление ошибочно. Мир заполнен не чужаками, а людьми, такими же как я и мои близкие. Более того, очень многие из тех людей желают стать моими друзьями, если бы они только имели возможность встретиться и познакомиться со мной. Они не чужаки, а друзья или будущие друзья.
   Какая большая разница! Сейчас я чувствую себя действительно связанным с людьми со всего мира. Я уже не чувствую себя прикованным только лишь к одному языку, одной культуре. Я волен взаимодействовать с людьми по всему миру, так как везде находятся дружелюбные люди, а эсперанто даёт мне средство легко общаться с ними.

Журнал Esperanto, 1998, No 1.
(цитируется по изданию «Boris Kolker. Vojaĝo en Esperanto-lando. Perfektiga kurso de Esperanto kaj Gvidlibro pri la Esperanta kulturo»).

   Джоэль Брозовский (род. в 1952 г.). Эсперантист с 1971 года, математик, много путешествовал с помощью эсперанто, активист международного Оомото-эсперанто движения.

Joel Brozovsky

Kial usonano uzas Esperanton?

   Nove renkontitoj foje esprimas surprizon, kiam ili ekscias, ke mi, usonano, uzas Esperanton anstataŭ la anglan en Japanio. Foje oni eĉ ne kredas, ke mi efektive estas usonano, ĉar ili audis min paroli nur Esperanton.
   Nu, estas vere, ke la plimulto el la usonanoj preferas uzi la anglan. Multaj usonanoj opinias, ke la angla sufiĉas, kaj ke ĉiu en la mondo devus lerni ĝin. Kial do mi preferas uzi Esperanton por komunikiĝi kun neusonanoj? Jen kelkaj kialoj:
   Amikeco. Dum longaj vojaĝoj mi rimarkis, ke la plimulto el la homoj, kiuj alparolis min per la angla, ne interesiĝas pri mi kiel pri homo, nek pri mia kulturo. Ili interesiĝis unuavice pri mono. Aŭ ili volis vendi ion al mi, aŭ ili volis lerni la anglan de mi, por povi ricevi pli bonan edukon kaj pli altsalajran postenon, aŭ ion alian. Kontraste, granda procento de la homoj, kun kiuj mi parolas Esperante, interesiĝas pri mi kiel pri homo, aŭ pri mia kulturo. Multaj el ili deziras amikiĝi, kaj efektive multaj el ili fariĝas amikoj.
   Egaleco. Se mi parolas angle kun japano aŭ iu alia, kies denaska lingvo ne estas angla, mi ĉiam, nepre, havas la pozicion de spertulo pri la lingvo, kaj, negrave kiom multe tiu alia persono studis la anglan, li aŭ ŝi nepre parolas el malpli alta pozicio, kiel lernanto al instruisto aŭ subulo al estro. Se anstataŭe ni interparolus per la lingvo de mia kunparolanto, ekzemple la japana, la situacio estus sama sed inversa. Tia malegaleco tre malhelpas la interamikiĝon.
   Pord-malfermo. Dum mia longa mondvojaĝo, Esperanto malfermis multegajn pordojn al mi, figure kaj laŭvorte. Mi tranokte gastis en 150 hejmoj de esperantistoj dum la trijara vojaĝo, kaj nur unu nokton mi pagis en hotelo! Pere de Esperanto kaj esperantistoj, mi povis ĝui tre riĉan kulturon, renkonti multajn diversajn homojn kaj konatiĝi intime kun iliaj vivoj, kulturoj, hejmoj, pensoj ktp.
   Kelkaj el miaj bonaj amikoj, post jaroj da amikeco, konfesis al mi, ke, antaŭ ol renkonti min, ili malŝatis usonanojn. Do, se mi uzus la anglan, mi certe ne povus ekamikiĝi kun tiuj homoj, kiuj nun estas tre karaj amikoj. Esperanto ja malfermis la pordon al ili.
   Helpi la mondon. Laborante por disvastigi Esperanton, mi havas la senton, ke mi faras ion utilan al la mondo. Se homoj tra la mondo povos libere interkomuniki kiel egaluloj kaj interamikiĝi per Esperanto, certe la mondo fariĝos pli bona, pli justa, pli simpatia. Mi ne imagas, ke Esperanto sola solvos ĉiajn mondproblemojn, sed ĝi ja povas helpi la homojn ellabori solvojn.
   Kreemo. Mi tre amas uzi Esperanton, ĉar ĝi kondukas al plia kreemo. Pro la granda fleksebleco en la lingvo, mi sentas liberiĝon verkante aŭ parolante en Esperanto kompare kun la angla, kies strukturo kaj vort-stoko estas relative fiksitaj. La ebloj krei novajn esprimojn en Esperanto estas preskaŭ senlimaj; estas granda ĝojo esplori ilin kaj trovi trafajn esprimojn, uzante jam ekzistantajn erojn.
   Valoraj spertoj kaj memfido. Trairante pordojn malfermitajn per Esperanto, mi ricevis multajn valorajn vivspertojn, kiujn mi ne facile povus havi sen Esperanto. Tiaj riĉaj vivspertoj multe kontribuis al mia memfido kaj preparis min pli kompetente agadi en la mondo.
   Nova mondkoncepto. Eble la plej grava profito, kiun mi ricevis el mia uzado de Esperanto, estas drasta ŝanĝo de mia mondkoncepto. Antaŭe mi imagis, ke la mondo plenas je fremduloj — homoj tre malsamaj kaj ne alireblaj. Kun «fremduloj» oni ne povas multe simpatii, ĉar ili ja estas fremdaj, ĉu ne?
   Tamen, pro miaj travivaĵoj uzante Esperanton, mi malkovris, ke tiu imago estis tre erara. La mondo plenas ne je fremduloj, sed je homoj, samaj kiel mi kaj miaj familianoj. Kaj plue, tre multaj el tiuj homoj deziras esti miaj amikoj, se ili havas la okazon renkontiĝi kaj konatiĝi kun mi. Do, ili estas ne fremduloj, sed amikoj aŭ estontaj amikoj.
   Kia granda diferenco! Nun mi sentas min reale ligita al homoj tra la mondo. Kaj mi ne plu sentas min katenita al nur unu parto de la mondo, al nur unu lingvo, nur unu kulturo. Mi estas libera interagi kun homoj tra la mondo, ĉar ĉie troviĝas amikemaj homoj, kaj ĉar Esperanto donas al mi la rimedon facile interparoli kun ili.

   Esperanto, 1995, No 10, p. 161.
   Mallongigita.

 

Вернуться к списку




 
Юлий Баги

Когда, почему, как я учил эсперанто?

   В 1907 году я познакомился с этим названием. Никто не мог дать о нём информации. В 1909 году я увидел грамматику в витрине. Будучи неимущим студентом, я часто стоял перед книжной лавкой. Меня подстрекало любопытство. Искусственный международный язык казался мне тайной. Сэкономив нужную сумму, я купил грамматику, которая удовлетворила моё любопытство на один-два часа, а потом я забыл всё это. Не разочарование — я ведь не лингвист чтобы злобно критиковать — просто заботы о будущем занимали меня больше, чем что бы то ни было. Однажды в поезде я встретил итальянца, и в тот момент красота итальянского восхитила меня. Я немного изучал итальянский и, чтобы проверить свои скромные знания, я заговорил с незнакомцем. К общей радости попутчиков мы говорили мимикой, жестами, картой страны, обручальным кольцом, и в конце концов я понял, что мой итальянец — это французский журналист, говорящий на эсперанто.
   Мой интерес снова вспыхнул. Позабытую грамматику я отыскал на дне ящика. «Когда» произошло, таким образом, в 1911. Я познакомился с идеей и целью языка. Совершенно откровенно, лишь они зацепили и неотрывно приковали меня к языку и движению. Не поддающаяся выражению «внутренняя идея» сотворила чудо: писателя из человека, совершенно не способного к языкам. Вот «почему?». А «как?»? Самостоятельно, а потом и преподавая, я учился и учусь даже сейчас с искренним уважением к языку, чья красота ничуть не менее ценна и способна к развитию, нежели красота любого национального языка. С уважением к языку и любовью к его идее я остаюсь его верным учащимся.

   По газете Hungara Heroldo, 1930.

   Юлий Баги (1891–1967) — венгр, актёр. Эсперантист с1911 года. Выдающийся эсперанто-преподаватель иэсперанто-деятель. Классик эсперанто-литературы.

Julio Baghy

Kiam, kial, kiel mi lernis Esperanton?

   En 1907 mi konatiĝis kun la nomo. Neniu povis doni informojn pri ĝi. En 1909 mi vidis gramatikon en montra fenestro. Estante nenihava studento mi ofte staradis antaŭ la librovendejo. Scivolemo incitis min. Al mi ŝajnis misteraĵo la artefarita lingvo internacia. Ŝparinte la necesan sumeton mi aĉetis la gramatikon, kiu kontentigis mian scivolemon por unu-du horoj kaj poste mi forgesis la tutan aferon. Ne seniluziiĝo — mi ja ne estis, ne estas lingvisto por malice kritiki — sed la zorgoj por la estonteco okupis min pli ol io ajn. Foje en vagonaro mi renkontis italon kaj tiutempe la beleco de la itala lingvo ravis min. Mi lernis kelkajn lecionojn kaj por kontroli mian modestan scion, mi komencis konversacion kun la fremdulo. Je ĝenerala ĝojo de la kunvojaĝantoj ni parolis per mimiko, gestoj, landkarto, fianĉa ringo, kaj fine mi komprenis, ke la italo estas franca ĵurnalisto, parolanta Esperanton.
   Mia intereso revekiĝis. La forgesitan gramatikon mi elserĉis el fundo de iu kesto mia. La «kiam» okazis do en 1911. Mi konatiĝis kun la ideo kaj celo de la lingvo. Tute sincere, nur ili kaptis kaj katenis min neforviŝeble al la lingvo kaj movado. La nedifinebla interna ideo faris miraklon: verkiston el lingva sentalentulo. Jen la «kial?» Kaj «kiel?» — Aŭtodidakte, poste instruante mi lernis kaj lernas eĉ hodiaŭ kun sincera respekto al la lingvo, kies beleco ne estas malpli valora kaj evolu-kapabla, ol tiu de iu ajn nacia lingvo. Kun respekto al la lingvo kaj amo al la ideo mi restos fidela lernanto ĝia.

   laŭ Hungara Heroldo, 1930 j.

 

Вернуться к списку




 
Ден Драун

Преимущество английского языка

   В последнее время мне удаётся много путешествовать по Европе в связи с моей работой. Я американец, и потому мой друг из Германии как-то сказал мне, что у меня есть преимущество, так как я от рождения говорю на языке, считающемся международным — на английском.Я полагаю, что он прав, но отнюдь не радуюсь этому преимуществу. Я гражданин США и горжусь этим. Я горжусь и тем, что в нынешнем мире это одна из ведущих держав. А вот чем я не горжусь — так это тем, как мы поддерживаем это состояние лидерства.
   Речь идёт об использовании английского языка в качестве средства международного общения. Я владею преимуществом. Все американцы владеют преимуществом. Мы — элита, мы правим миром, и так будет продолжаться и дальше, так как они, прочие, никогда не смогут общаться так же хорошо, как мы. Они трудятся годами и десятилетиями. Но они никогда не достигнут такого же уровня.Мы — избранные. А что все остальные? Они часто думают, что в совершенстве владеют нашим языком, но, между нами, мы посмеиваемся над их ошибками. Я хочу кричать им: «Вы что, не видите, что Вы делаете? Ведь это Вы лишаете себя права на общение! Вы сами ставите нас над собой!» И мы останемся над всеми прочими. Мы — элита, мы будем править миром.
   Мне не нравится принадлежать к элите. Да, я тот американец, который не хочет быть властелином мира. Я гражданин США, но прежде всего — да, прежде этого — я гражданин мира. На вас я смотрю как на друзей, как на братьев. Я не хочу стоять над вами благодаря несправедливому преимуществу. Мне бы гораздо более понравилось шагать рядом с вами, так мы могли бы поделиться нашими культурами, так мы могли бы быть равными, могли бы уважать один другого.Но вы отказываетесь. Вы хотите быть слепыми. Поймите, люди кажутся глупее, когда они говорят на неродном для себя языке с его носителем! Эсперантист Клод Пирон поделился со мной этой мыслью, и я постоянно убеждаюсь в его правоте, когда работаю за рубежом. Эсперанто же был создан лёгким для изучения и — самое важное — настолько гибким, чтобы каждый, используя его, не казался бы чужаком, не казался бы глупым. Куда там английскому! Не прожив много лет в англоговорящей стране, Вы никогда не овладеете неписаными правилами, массой выражений и тонкими нюансами языка.
  Национальный язык — это лабиринт, сбивающий чужака с толку. Это как головка лука — когда Вы овладеваете одними сторонами языка, Вы можете быть уверены, что под ними находятся исключения и недопонятые тонкости. Учите английский! Это богатый и красивый язык, и народы, говорящие на нём, замечательны, а их культуры более чем интересны. Но обязательно поймите, что он не годится в качестве средства международного общения. Подумайте о своих соотечествениках и о себе самом — сколько ошибок Вы делаете в своём собственном языке. Вы думаете, что Вы сможете конкурировать с нами в знании английского? Именно о таком несправедливом мире Вы мечтаете? Подумайте о нашем мире. Каков он сейчас, каким бы он мог быть, если бы мы, граждане мира могли продуктивно общаться, лучше понимать друг друга и эффективнее распределять наши силы? Я повторяю: это невозможно при использовании лишь одного национального языка. К счастью, давно существует язык, пригодный для этой цели, справедливый, позволяющий каждому человеку заявить: «Вот он я, гражданин мира, представитель человечества. Дайте мне показать вам, кто я». Вот взаимопонимание, вот возможности эсперанто. Вот наш мир.

   По газете Litova Stelo 1/2001 (в сокращении)

Den Drown

Avantaĝo de la angla

   Mi bonŝancas lastatempe en mia vivo havante la okazon multe vojaĝi enEŭropo pro mia laboro. Mi estas usonano, kaj tial, mia amiko en Germaniodiris al mi, ke mi havas avantaĝon, ĉar mi jam denaske parolas tion, kionmi plej proksime havas kiel internacian lingvon: la anglan. Mi supozas, keli pravas, sed tamen, mi entute ne ĝojas pri tiu avantaĝo. Mi estascivitano de Usono, kaj mi tre fieras pri tio. Mi fieras ankaŭ pri tio, keni estas tre grava lando en la hodiaŭa mondo. Tio, pri kio mi ne fieras,estas la maniero, per kiu ni daŭrigas tiun gravecon.
   Temas ĉi tie pri la uzado de la angla lingvo en nia mondo per interkomunikiloj. Mi havas avantaĝon. Ni usonanoj havas avantaĝon. Ni estas elito, ni regas en la tuta mondo, kaj ni daŭrigos, ĉar ili, laceteraj, neniam povos komunikiĝi tiel bone kiel ni. Ili laboras dum jaroj kaj dekjaroj. Neniam ili atingos nian staton. Ni estas la elito. La alilingvuloj? Ili ofte pensas, ke ili perfekte uzas nian lingvon, sed inter ni, ni kaŝe komentas kaj ŝercas pri iliaj eraroj. Mi volas kriegi al ili:"Ĉu vi ne kapablas vidi, kion vi faras? Estas vi, kiuj forprenas vian povon komunikiĝi! Estas vi, kiuj daŭre metas nin super vin." Kaj super ili ni restos. Ni estas la elito kaj ni regas la mondon.
   Mi ne kontentas esti elito. Jen ĉi tie usonano, kiu ne interesiĝas esti mondreganto. Mi estas civitano de Usono, sed super tio — jes, super tio — mi estas civitano de la mondo. Vi ĉie, mi rigardas vin kiel geamikojn kajeĉ gefratojn. Mi ne volas stari super vi pro maljusta avantaĝo. Mi multepli ĝuus marŝi apud vi, kaj tiel ni povus kundividi niajn kulturojn, unu kun la alia, tiel ni povus esti egalaj, povus respekti nin, unu la alian.Tamen vi rifuzas, vi, la aliligvuloj. Mi opinias, ke vi volas esti blindajal la vero. Homoj ŝajnas malpli inteligentaj ol ili vere estas, kiam iliparolas kun persono en ties gepatra lingvo. Claude Piron, esperantisto,donis al mi tiun ideon, kaj mi vidas tion kiam mi laboras eksterlande.Esperanto estas kreita por esti rapide lernebla kaj plej-grave — flekseblatiel, ke ĉiuj povas uzi ĝin sen ŝajni fremda, sen ŝajni stulta. Laangla ne! Ne loĝinte dum pluraj jaroj en angle parolanta lando, vi neniammajstros la nepriskribitajn regulojn, la amason da esprimoj, kaj lasubtilajn nuancojn de la lingvo.
   Nacia lingvo estas labirinto, konfuziga al la fremdulo. Ĝi estas kiel la tavoloj de cepo, kaj kiam vi komprenas unu aspekton de la lingvo, vi povas esti certa, ke sub ĝi troveblas esceptoj kaj nekomprenitaj nuancoj. Lernula anglan. Ĝi estas riĉa kaj belega lingvo, kaj ties diversaj popolojestas afablaj, kaj iliaj kulturoj estas interesegaj. Sed komprenu nepre, keĝi tute ne taŭgas kiel internacia komunikilo. Pensu pri la homoj en via lando, kiuj eraras kun sia propra lingvo tie. Pensu pri la eraroj, kiujn vimem faras en via gepatra. Ĉu vi opinias, ke nedenaskaj parolantoj kapablas juste konkuri? Ĉu tian maljustan mondon vi volas krei? Ĉu kielmondcivitanoj, kiel la homaro, ni fieras pri nia mondo? Mi invitas vin pensi prinia mondo. Kia ĝi estas? Kia ĝi povus esti se ni, la mondcivitanoj, povusefike interkomuniki kaj tiel nin interkompreni kaj kundividi niajndiversajn fortojn? Mi diras, ke ni kapablas krei tian mondon per nacialingvo kiel interkomunikilo. Bonŝance, ni havas lingvon, kiu taŭgas, kiujustas, kiu kapabligas ĉiun homon deklari «jen mi, mondcivitano, homo el la homaro. Lasu min montri, kiu mi estas.» Jen interkompreno. Jen la eblo de Esperanto. Jen nia mondo.

   laŭ Litova Stelo 1/2001 (mallongigita)

 

Вернуться к списку

Назад на второй шаг


Hosted by uCoz